Мир и сигурност дома у ситуацији изолације

Датум: 31. Mart 2020 13:09 Категорија: Новости

У ситуацији напетости и неизвесности насталој пандемијом нудимо вам подршку у првим корацима обезбеђивања мира и сигурности у вашем дому током изолације. 


Породице су ових дана у својим домовима. У већини њих, чешће него обично, влада напетост и нелагода. То је очекивано и нормално.

Породице нису у домовима због одмора или по њиховом избору, већ зато што је то начин да се као заједница изборимо са ситуацијом која је напета, неизвесна, потенцијално болна, изазива страх и нелагоду и свакодневних низ питања на која не налазимо одговор.
Како да, у овим околностима, постигнемо да деца истражују, играју се, буду смирена и радознала, а да истовремено одрасли успеју да раде од куће, имају време за себе, да среде и разреше своје забринутости, обаве спремање оброка и бригу о домаћинству, евентуално својим родитељима и слично?
Иако нам поруке стручњака указују на то да је време за децу и са децом, пођеднако важно колико и време за одрасле и обавезе одраслих, те да је „посао“ родитеља да некако направи добар баланс свима активностима и осећањима у дому и у породици - то заиста јесте изазов.

Уобичајено породично функционисање се мења и то је огроман стрес за целу породицу. Уз стрес везан за неизвесност, забринутост око обољевања и слично, одрасли у породици, од којих се очекује да управљају породичним релацијама, боље регулишу своје емоције и имају вештину да проведу децу кроз различита, за њих непозната, непријатна искуства, могу осећати велики притисак, нелагоду, тугу и страх, па и смањених вештина да уреде породични живот и свакодневно функционисање. Забринуте, раздражљиве родитеље, деца опажају као неприсутне, и њихов осећај сигурности бива пољуљан. То додатно подиже стрес код деце, а она осећај бриге могу да покажу на најразличитије начине- повлачењем, ћутљивошћу, раздражљивошћу, немогућношћу организације активности, брзим променама активности, немогућношћу да задрже пажњу, плачљивошћу, регресијом (враћање на функционисање карактеристично за млађи узраст) и слично. Овакво понашање деце додатно фрустрира родитеље и тражи додатне снаге да би се детету именовала осећања, помогло да их регулише и да би се деца умирила. Круг бриге, страха у породици уме да буде веома снажан и трајан и одрасли често осећају да је одговорност на њима превелика и да су немоћни.

Породица ипак има моћ да допринесе томе да се сви чланови осећају боље. Циљ нам је да деца буду заузета и опуштена у игри и учењу, а истовремено да родитељи обаве за њих важне ствари (спремање оброка, брига о себи и свом менталном здрављу, рад од куће..)и нађу време и капацитете за заједничко квалитетно породично време. Кључни корак у достизању овог циља је- прављење нове породичне рутине. Иако изгледа једноставно, то је заправо задатак и треба да укључује све чланове породице, све њихове жеље, потребе и обавезе, те да се ослања на вештину да се и најмлађи чланови укључе у доношење одлука о активностима у породици.

Предвидива рутина подразумева оквир у ком ће се породица кретати- време које ће чланови издвајати за различите обавезе и потребе, време и активности које ће бити заједничке.

Предвидивост - унапред договорен ток активности, след догађаја, доступност одраслих- доприносе да деца имају доживљај да је ситуација позната, јасна, да одрасли њоме ладају и да су сигурни.

Породични састанак подразумева учешће свих чланова породице, без обзира на узраст, те могућност да се јасно изразе осећања, жеље, обавезе, намере и на основу њих направи договор о томе како ће се провести време током наредног дана. Једном донет договор може да се мења на породичним састанцима и прилагођава новим жељама, обавезама, или у складу са осећањима чланова породице. Некима ће бити потребно у почетку више заједничког времена, некима више времена за себе и обавезе. На породичном састанку важно је да се искаже и именује шта свако осећа, брине, мисли, жели, шта се пита, које обавезе има и слично.


Настојте да искористите максимално уобичајене активности у породици- попут јутарњих активности- облачење, доручак, распремање кревета, или вечерњих активности. Ово су одличне прилике да се детету да аутономија (дете нпр бира које вежбе, које одело ће обући), подстицај на самосталност (дете самостално направи кревет- ви не поправљате), да се пружи похвала за самосталност, показану вештину и слично, али и прилика да дете учествује и допринесе активностима у породици. Једнако тако- ово су прилике за богату размену- и разговор, и нежност-међу одраслима и децом.
Увек дозволите деци време којим сами треба да управљају, а које могу провести у игри, цртању, прављењу нечег, листању књига и слично. Да бисте им помогли, можете током рутина да разговарате о томе које су све активности доступне и шта у њима дете може да ради. Пажња детета траје одређено време- дозволите детету паузу од самосталних активности, тако што ћете га позвати на ужину, сок, чај- и тада поразговарати са њим о томе шта ради, или о неким сасвим другим темама.
Увек оставите време у ком ћете и ви учествовати у истраживању и учењу деце. То могу да буду намерне ситуације учења (решавате ребусе, загонетке, учите слова и сл), али и природни „експерименти“ и природан ток сазнавања- када дете постави неко питање- бавите се не само одговором, него начином како до одоговра може доћи. Учите га да истражује и сазнаје и водите га кроз тај пут- покажите му како се користи енциклопедија, интернет, како се о том питању говори у причама, како се користе знања других људи које може да позове и слично.
Увек оставите и време за породицу. Нека се дан заврши неком кратком заједничком активношћу- погледајте заједно неку представу за децу, уживајте у музици, причи, друштвеној игри или слагању пуззли.
За дете је важно да учествује у креирању породичне рутине и у уобичајеним активностима породице- припрема оброка, постављање и расклањање стола, распремању веша и слично. Ове активности богате су приликама за учење. Оне се ослањају на вештину родитеља да виде и чују иницијативе-питања и и интересовања детета, и подрже их кроз разговор или заједничке активности, као и да доживљај сигурности, припадања, нове вештине и самопоуздање детета граде подржавајући његово учешће и дајући му прилику да нешто ради, да се пита, да закључује, да доприноси и доноси одлуке о стварима које се њега тичу.





Преузето са странице : https://www.facebook.com/pg/centarharmonija/photos/?tab=album&album_id=2787083684707738